Danas

SVE NADE VEZANE ZA FIAT GRANDE PANDU

Srbija u prvom kvartalu gubi trku za evropski vrh privrednog rasta, može li da dođe do preokreta

Privredni rast će mnogo zavisiti od oporavka Nemačke i Italije, glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Jedan od sektora koji bi trebalo da ubrza privredni rast do kraja godine jeste građevinarstvo.

Iako je prošle godine bila među evropskim liderima po stopi privrednog rasta, Srbija bi ove godine mogla da ostane bez tog priznanja. Naime, u prvom kvartalu ove godine bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porastao je za dva odsto, što je trenutno svrstava u sredinu evropskih zemalja po privrednom rastu. Sagovornici Danasa kažu da to ne znači da je mogućnost za snažnijim rastom izgubljena, ali ukazuju da će mnogo toga zavisiti od faktora van domaćih – pre svega od tempa oporavka evropske privrede, posebno Nemačke i Italije, glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Ukoliko se ove dve privrede budu oporavile, mogla bi i Srbija, jer brojni proizvođači u Srbiji direktno učestvuju u njihovim industrijskim lancima, posebno u automobilskoj industriji. Dodatni zamajac, dodaju naši sagovornici, mogao bi doći i iznutra – kroz pokretanje proizvodnje novog modela „fiat grande panda“ u Kragujevcu, na šta se, prema izjavama predsednika Aleksandra Vučića, ozbiljno računa. „U Kragujevcu će ove godine biti proizvedeno 100.000 vozila, što će uticati na rast našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP)“, rekao je nedavno Vučić. Sagovornici Danasa dodaju da i građevinski sektor nudi prostor za ubrzanje privrednog rasta, kao i eventualni oporavak domaće tražnje, koja je početkom godine stagnirala. Poljoprivreda, s druge strane, ni ove godine neće biti oslonac, s obzirom na loše vremenske uslove. Prema podacima Eurostata, privredni rast Srbije u prvom kvartalu u odnosu na isti kvartal prošle godine našao se sa dva odsto negde na sredini liste. Veći privredni rast od Srbije imale su Irska, koja je sa rastom od čak 21,1 odsto bila apsolutni lider Evrope u prvom kvartalu, zatim Poljska (3,7 odsto), Danska (3,6 odsto), Bugarska (3,1 odsto), Hrvatska (3,1 odsto), Kipar (tri odsto), Litvanija (tri odsto), Malta (2,9 odsto), Španija (2,8 )… Eurostat nije objavio podatke za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Severnu Makedoniju. Podaci Monstata iz Crne Gore pokazuju da je i ta zemlja imala viši privredni rast od Srbije koji je u prvom kvartalu iznosio 2,5 odsto. Međutim, Srbija je imala veći privredni rast od pojedinih bogatijih zemalja EU, kao na primer od Nemačke čiji je rast iznosio nula, zatim Francuske čiji je rast bio 0,6 odsto, Italije koja je ostvarila rast od 0,7 odsto, Austrije, sa „rastom“ od minus 0,4 odsto… Rezultat Srbije iz prvog kvartala je još lošiji ukoliko se uporedi sa prethodnim kvartalom koji je iznosio minus 0,6 odsto i svrstava Srbiju među osam evropskih zemalja sa liste Eurostata koje su imale negativan privredni rast. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović izjavio je za Danas da Srbija može da ponovi prošlogodišnji uspeh i bude među liderima po privrednom rastu u Evropi, ali da to zavisi od više faktora – kako unutrašnjih, tako i spoljnih. Prema njegovim rečima, prvi kvartal je slabiji zbog dužeg praznič nog perioda, onda sledi ubrzanje rasta u drugom kvartalu, pa letnja pauza, kada zbog godišnjih odmora dolazi do blagog pada, a zatim je četvrti kvartal ubedljivo najjač i zbog želje da se veći broj poslova završi. Ipak, upozorio je da će sve zavisiti i od spoljne situacije, naro- čito stanja u Evropskoj uniji, jer je, podseća, 60, pa i 70 odsto naše trgovine vezano za EU. Dodao je i da najveći deo stranih investicija dolazi iz EU, bez obzira na pokazatelje ulaganja iz Kine, navodeć i da kineska ulaganja uglavnom nisu izvozno orijentisana niti inovativna…