Vreme

FRANCUSKA

Nepodnošljiva lakoća tavorenja

Od presude protiv Marin Le Pen i njenog Nacionalnog okupljanja, na koju su gotovo svi već pomalo zaboravili, Francusku potresaju sve mračnije afere prošarane mimovima Makronovih (u najmanju ruku) bizarnih dogodovština, a sve na fonu dubokog političkog tavorenja i laganog posrtanja pod teretom krize budžeta i javnog duga.

Čak ni nedavna pobeda PSŽ u Ligi šampiona nije mogla da prođe bez “očekivano” tragičnih incidenata, što je samo još jedan od pokazatelja daleko šire društvene krize u koju je Francuska zapala. Sve je počelo onim snimkom Makrona koji sa stola hitro sklanja zgužvanu papirnu maramicu, na “neformalnom” sastanku s britanskim premijerom i nemačkim kancelarom, a na marginama njihove posete Kijevu povodom proslave Dana pobede. Upotrebljena maramica u očima stranih agit-prop botova putinovske ili trampovske provenijencije i domaćih hejtera s mreža svih političkih boja i dezena, postala je “paketić belog” koji je pokrenuo čitavu lavinu podrugljivih komentara i veštačkom inteligencijom generisanih lažnih vesti i dezinformacija iz domena teorije zavere. A onda je usledila Brižitina “šljaga” Makronu pred izlazak iz aviona u Hanoju, a bujica zajedljivih komentara gorepomenute bulumente uspela je čak da baci senku na pozitivnu Makronovu prošlonedeljnu turneju po jugoistočnoj Aziji. Konačno, juče su aktivisti francuskog “Grinpisa” iz Muzeja Greven demonstrativno izneli voštanu fi guru Makrona. Bio je to protest protiv Makronovih zakulisnih dilova s Rusijom, iza leđa EU i njenih sankcija, te njegove sopstvene kočoperne retorike prema Putinovoj Rusiji.
NEVOLJE S VLADOM (IPARLAMENTOM)
Nakon prošlogodišnjeg ničim izazvanog raspuštanja Parlamenta i debakla na prevremenim parlamentarnim izborima, te već jednog potrošenog premijera (Mišela Barnijea), Makron je, s manjinskom vladom sve slabijeg premijera Bajrua, izgubio sve istinske poluge vlasti, odnosno moć da određuje kurs unutrašnje i ekonomske politike ili makar konsekventno utiče na njega. Nažalost, to se videlo i prilikom njegovog poslednjeg, tročasovnog TV nastupa 13. maja. Suočen s brojnim pitanjima novinara i otvorenim prozivkama probranih sagovornika iz civilnog društva, Makron je svoj sve sumorniji bilans pokušao malo da prikrije brojnim i dobrim idejama, ali za ostvarenje tih ideja nedostaje mu odgovarajuća “transmisija” u jednom totalno razjedinjenom Parlamentu, u kojem Bajruova vlada za sada opstaje samo zato što joj pojedini socijalisti još gledaju kroz prste, a Nacionalno okupljanje Marin Le Pen još ne poteže pitanje opoziva – makar do jesenje rasprave o budžetu. Odlučnost je Makron pokazao jedino na spoljnopolitičkom planu (koji od De Gola i spada u direktne prerogative francuskog predsednika). No, njegova bezrezervna podrška Ukrajini, njegove veoma smele i zanimljive inicijative u smislu dalje evolucije EU, ali i vidno vraćanje izvornim principima francuske bliskoistočne politike i rešavanje (“princip dve države”) palestinskog pitanja, uz eksplicitno pominjanje mogućeg priznanja palestinske države, za sada ostaju bez većeg odjeka. Slabost na unutrašnjem planu i sve bliži kraj drugog mandata, podrivaju Makronovu poziciju u EU, a francuski “glas razuma” na Bliskom istoku i dalje nadjačavaju bombe u Gazi i pucnjava na Zapadnoj obali (da ne govorimo o prekoatlantskoj trampovskoj halabuci).
PREMIJEROV HOD PO MUKAMA
Makron se vidno distancirao od posvađanog i razjedinjenog Parlamenta i uglavnom nemoćne manjinske Vlade premijera Bajrua, čiji su se pokušaji iznalaženja i najmanjeg kompromisa oko budžetskih davanja – plate u javnom sektoru i socijalno osiguranje i drugi doprinosi – do sada završavali skupštinskim aporijama. Bajru do jeseni, odnosno do izglasavanja novog budžeta, mora “pod hitno” negde da “prištedi” 40 milijardi evra, a sve zbog ponornog javnog duga od 3300 milijardi evra (odnosno 113 odsto BDP, tako zvuči manje), a da povrh svega izbegne i opoziv Vlade, koji mu kao Damoklov mač visi iznad glave. Premijer Bajru, osim što je nagovestio kraj tabua izuzimanja penzija od poreza, pomenuo je i referendum kao mogući način optiranja za neki budući kurs budžetske politike Francuske, a referndume po različitim pitanjima (ne preciziravši ih sasvim jasno) pomenuo je i Makron, obojica dovoljno kreativno neodređeni, svesni da referendum, kao i batina, ima dva kraja. Bajruovu odveć delikatnu političku poziciju u Parlamentu dodatno je oslabila i najnovija afera koja od prošlog februara duboko potresa francusku javnost – afera Betaram, sa slučajevima teškog fi zičkog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja učenika i učenica privatne obrazovne institucije pod upravom katoličke kongregacije Naše Gospe od Betarama. Da kontekstualizujemo. U Francuskoj postoje škole pod upravom Katoličke crkve koje “prema ugovoru s Državom” sprovode javni, državni obrazovni program, uz, dakako, dopunske veroučiteljske aktivnosti. Štaviše, takve škole imaju reputaciju vrhunskih obrazovnih ustanova, ali je iskustvo, nažalost, pokazalo da u njima postoje ponekad i više nego upitna unutrašnja pravila ponašanja i održavanja discipline. Isto tako postoje škole (osnovne i srednje) pod upravom francuske jevrejske zajednice, a u poslednje vreme pojavilo se i nekoliko medresa. Navedena škola nalazi se nadomak grada Po, na jugozapadu Francuske, u oblasti Atlantski Pirineji, čiji je pravi politički “gazda” čovek na brojnim najvišim nivoima vlasti u poslednjih četrdeset godina, upravo aktuelni premijer Fransoa Bajru. Prvi slučajevi zlostavljanja datiraju još iz sedamdesetih godina, prve pritužbe pojedinih učenika, ali i obrazovnog kadra, od sredine devedesetih, a prva ozbiljna afera fi zičkog zlostavljanja (s trajnim oštećenjem sluha žrtve) ostala je ograničena na lokalne medije 1996. godine. Dve godine kasnije (1998), bivši upravnik ustanove otac Karikar pominje se u istrazi o silovanju i seksualnom zlostavljanju maloletnika. Po puštanju iz pritvora Karikar će pobeći u Rim i tamo 2000. izvršiti samoubistvo, čime je istraga prekinuta. Oktobra 2023. napravljena je Fejsbuk grupa koja je okupila bivše žrtve zlostavljanja, a februara ove godine istraživački portal “Mediapar” objavio je da je 1996. godine Bajru lično intervenisao kod istražnih organa u odbranu škole i njenog direktora. Do kraja aprila ove godine prijavljeno je više od dvesta slučajeva različitih vidova zlostavljanja. Da stvari budu gore, osim visokih funkcija na lokalu, Bajru je u vreme prve afere iz 1996. bio i na funkciji Ministra obrazovanja. Ali tu nije kraj. I Bajruova deca pohađala su tu “izuzetno renomiranu” obrazovnu ustanovu, gde je i njegova supruga predavala veronauku. Najzad, opovrgla ga je i rođena ćerka, koja je u nedavnom opširnom intervjuu “Mondu” i “Mediaparu” ne samo priznala da je i sama iskusila fi zičko zlostavljanje već i da je njen otac bio podrobno upoznat sa tadašnjom istragom. Konačno, urkos negacijama, poricanju i zaplitanju u sopstvena zavaravanja, Bajru ni francuskoj javnosti, ni Parlamentu, ni nakon pet sati saslušanja pred parlamentarnim istražnim odborom prošlog 14. maja nije uspeo da odgovori na jedno jedino jednostavno pitanje: “Kako je uopšte mogao da ne zna?”, a zbog čega brojni politički prvaci sa svih strana političkog spektra od njega traže neodložnu ostavku.
NEVOLJE S KISELOM VODOM
Aferu “Nestle” (kontaminirane mineralne vode) otkrili su istraživački novinari “Monda” i Radio Fransa januara 2024, a pre dve nedelje parlamentarni anketni odbor predao je svoj završni izveštaj. Radi se o tome da je “Nestle” koristio nedozvoljene metode prečišćavanja flaširane prirodne mineralne vode (mikrofiltracija i/ili hemijska sredstva) čiji su prirodni izvori bili kontaminirani. Osim što je tajio bakteriološku neispravnost izvora, “Nestle” je primenjivao metode inače dozvoljene za preradu pijaće vode iz vodovoda, ali ne i one s garancijom “prirodnog mineralnog porekla”, što je samo po sebi prevara potrošača, osim što je moglo predstavljati i ozbiljan rizik po javno zdravlje. Navedena novinska ali i parlamentarna istraga pokazala je da ova “Nestleova” praksa traje najmanje od 2005, ali i da je o svemu tome još 2022. “Nestle” direktno obavestio Vladu i Predsedništvo. Čak su reagovala i nadležna ministartsva (finansija i ekonomije, odnosno zdravlja), ali se sve završilo bez ikakvih konkretnih mera. Mnogi su posumnjali u direktnu Makronovu umešanost (zbog već poznatog detalja iz njegovog sivija o “dilu za Nestle” koji je zaokružio za svog vakta u Banci Rotšild, što je posao koji mu je doneo milionsku proviziju, i odbijanja direktorske pozicije u “Nestleu” kada je optirao da se 2017. kandiduje za predsednika). Najzad, istraga je pokazala da je u ovom slučaju konce uglavnom povlačio bivši Generalni sekretar Jelisejske palate Aleksi Koler, jedan od najbližih Makronovih saradnika i “siva eminencija” njegovog uspona i ostanka na vlasti, za koga se pokazalo da je o svemu bio na direktnoj vezi s čelnicima “Nestlea”. Pomenimo i to da je Koler odbio da svedoči pred parlamentarnim odborom, izlažući se time zakonskoj krivičnoj i materijalnoj odgovornosti, a “Nestle” je nakon nagodbe s tužilaštvom platio tričava dva miliona evra globe…