Vreme
INTERVJU: TUŽITELJKA BOJANA SAVOVIĆ
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih.
Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne. Sedište Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – šesti sprat Palate pravde. Svetli i prostrani hodnici ispunjeni zelenilom, dominira zid na kom je nacrtana zastava države Srbije. Tamo negde, iza zida, nalazi se kancelarija glavnog beogradskog tužioca. Teška tišina ispunila je i vazduh i beton koji odvaja desetine kabineta. Uredni i popločani hodnici deluju hladno, gotovo sterilno, potpuno suprotno od intriga koje se kuvaju u njima i kancelarijama ka kojima vode. U njima bi javni tužioci trebalo da pripremaju slučajeve protiv korupcije i kriminala, da rade na suzbijanju maloletničke delinkvencije… Poslednjih godina glavni rezultat rada tužilaca, umesto obračuna sa korupcijom, jeste progon neistomišljenika i političkih protivnika vladajućeg režima. Hapsi se za tvit, što bi narod rekao “rekla-kazala” slučajevi. S druge strane, na fascikle sa dokazima protiv korumpiranih moćnika kao da se nataložila sva ona prašina koja je nestala sa hodnika tužilaštva. Kraj zida sa nacrtanom zastavom sedi mladi pripadnik obezbeđenja, odatle se kroz staklo nazire uski prolaz kojim se proteže crveni tepih. Sami su ga sebi postavili. Baršunasto mekan i jarke boje krvi, vodi ka onima koji služe vladajućoj partiji, a ne građanima i njihovoj državi. Negde u ovim kabinetima trebalo bi da se nalazi i javna tužiteljka Bojana Savović. Bila je ekspert za borbu protiv korupcije, beskompromisna i nepotkupljiva. Šira javnost je za nju saznala kada je smenjena posle opsežne istrage koju je vodila protiv korumpirane ekipe u slučaju Elektrodistribucije Srbije. Baš u danu kada su počela hapšenja osumnjičenih, šef Tužilaštva rešio je da je premesti u drugo odeljenje – za opšti kriminal. Umesto korupcijom, odlučeno je da je bolje da se bavi ubicama, silovateljima, drumskim razbojnicima i uličnim narkodilerima. Kada je pokazala da je besprekorna i u tako iscrpljujućem poslu sa plejadom tužnih i zastrašujućih likova, usledila je nova smena. Prebačena je u odeljenje za maloletnike. Smena tužiteljke Savović izazvala je skandal u javnosti zbog gomile neistina koju su javno, putem medijskih saopštenja, iznosili njeni šefovi. Progovorila je i tužiteljka. Digla glas. Hrabri su stali uz nju, imenom i prezimenom – peticijama, protestima. Podigla se prva pobuna u istoriji srpskog pravosuđa. Podigla se bura koja se ne stišava. Pred sudom javnosti nema žalbe. Bez obzira na pozicije, mesto na kojem radite ili visinu plate, sada svi znaju ko je ko. Šefove tužilaštva, dok gaze crvenim tepihom ka prostranim kabinetima, javnost gotovo prezire, čak i režimski tabloidi nemaštovito hvale njihove uradke. Verujemo da sada svi znaju ko je Bojana Savović dok često gradskim autobusom dolazi na posao kako bi radila u sobičku na kraju hodnika, cenjena je među građanima, međunarodno uvažena, javna tužiteljka za svoj narod i svoju državu Srbiju. Nejasno nam je zašto nas gledaju začuđeno dok se raspitujemo gde je kabinet tužiteljke Savović.
Prilazi nam veoma mlada žena i kaže: “To odeljenje za maloletnike jeste ovde na šestom spratu, tu i sede ostali tužioci, ali ne i ona. Ona je na četvrtom spratu. Tamo gde dolaze i dovode osumnjičene na saslušanja, videćete gužvu na hodniku, tu imamo istražne kabinete, tu ne radimo pripreme slučajeva, samo ispitujemo stranke. Videćete tu veći toalet za stranke, skrenete i tu su pisarnice i onda ćete je naći na kraju hodnika. Ima tamo jedna mala kancelarija. Tu su je smestili. Ima njih nekoliko koji su tako ‘smešteni’. Mi to u šali zovemo ‘Jezičko odeljenje’, znate na šta mislim, sećate se serije Srećni ljudi.” Idemo naniže. I kao da smo uživo prisustvovali seriji koju život režira. Mogla bi se zvati “Nesrećni”. Prošli smo kroz gomilu ljudi koji su galamili, delovalo je da će sinoćnu tuču započetu u kafani završiti nasred tužilaštva, nervozno se nedaleko od njih vrzmalo i nekoliko Kineza, a njihov branilac objašnjavao je nekome telefonom da nisu izbegavali porez već samo nisu stigli… U vazduhu se prepliću mirisi slatkastih parfema i oštrog znoja. Vrata toaleta su širom otvorena, ispred njih su barice vode, a mračni hodnik, musavih zidova, odveo nas je pravo do kancelarije javne tužiteljke Bojane Savović…
