Danas
IMERZIVNA PREDSTAVA ILI PIVO U POZORIŠTU
Neobična postavka Kafkinog „Zamka“ na sceni Češkog doma
Franc Kafka jedan je od onih autora čija relevantnost ne bledi ni sto godina nakon smrti, a njegov poslednji, nedovršeni roman „Zamak“, posebna je priča i tema mnogih analiza.
Pisac u njemu obrađuje teme surove i apsurdne birokratije i, njemu svojstveno, nemogućnosti pojedinca da se u istoj snađe, čak i kada samo traži svoja prava. „Zamak“ je bio predmet adaptacija u raznim formatima, uključujuć i i pozorište, a ja sam imao priliku da pogledam jednu nesvakidašnju u Beogradu. U vrlo simpatičnom prostoru Češkog doma u ulici Svetozara Markovića postavljena je adaptacija međunarodnog tima umetnika, koja po motivima „Zamka“ donosi nešto zaista jedinstveno. Pre svega, treba napomenuti da zbog prostornog ograničenja i samog interaktivnog karaktera ovu predstavu može pogledati najviše do 30 gledalaca. Takođe, gledaoci nisu ovde samo gledaoci, već u pojedinim situacijama i učesnici, iako ne utiču na sam razvoj radnje. Bez previše otkrivanja detalja, reći ću samo da je sve osmišljeno tako da vas sprovede kroz nekoliko prostorija Češkog doma, tako da ujedno dobijete i predstavu i interaktivnu turu. Zbog svega toga, a i činjenice da je tekst romana pojednostavljen, gubi se na monotonosti ponavljanja pojedinih sekvenci, a dobija se na dinamičnosti i doslovnoj promeni okruženja. Mogu da otkrijem da sve počinje u nekoj vrsti paba, odnosno krčme i da publika odmah ima izbor između piva i vode, iako ništa nije obavezno, kao što su neki otkrili na izvođenju na kojem sam bio. Osnova radnje je ista kao u romanu, tu je K. koji dolazi u selo kao zemljomer i ima cilj da uđe u naslovni zamak, ali su peripetije sve veće i apsurdnostima nema kraja. Usput se susreće sa brojnim likovima koji ponavljaju naučene fraze i pronalaze nove načine da ga odvrate od cilja, bilo iz ličnog inata ili prosto jer im je tako rečeno. U predstavi se to takođe dešava, ali je sve rastereć eno humorom i ova, često fizič ka, komična strana komada doprinosi da na kraju ne izađete sa opštim utiskom očaja kao po završetku čitanja knjige. Oni koji ne vole modernizovanje klasičnih komada i menjanje radnje romana zarad jeftinih opaski nemaju čega da se plaše, jer taj komični trenutak apsolutno ide uz samu srž „Zamka“…
