Danas

MALI TURSKI TOK A MNOGO „KROKODILA“

Zašto je Srbija umesto novi gasni ugovor na 10 godina, dobila od Rusije samo aneks na četiri meseca

Turski tok je ograničenog kapaciteta, a Srbija nema jaku pregovaračku poziciju da izbori bolje uslove u situaciji kada se za gas iz tog pravca nadmeću i druge zemlje.

Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović potvrdio je ovih dana da je Srbija sa Rusijom produžila postojeć i ugovor o isporuci gasa za četiri meseca, odnosno do kraja septembra ove godine, dok je pre toga bio uveren da će Srbija dobiti novi desetogodiš nji ugovor, ili makar trogodišnji. Međutim, to se nije obistinilo. Kao glavni razlog zašto Srbija nije dobila novi dugoročni ugovor, Bajatović je naveo to što su „svi napali Turski tok“. To, u prevodu, znači da je Turski tok ostao jedina gasna veza između Evrope i Rusije, te da preostali ruski saveznici u Evropi, među kojima su Turska, Mađarska i Slovačka, sada dogovaraju veće količine gasa, pa je pitanje šta će ostati za Srbiju i koliko Rusi mogu da nam obećaju. Kao drugi razlog, Bajatović je naveo i izazove u isporuci gasa sa kojima se Rusija i države kojima isporučuje gas suočavaju od početka rata u Ukrajini. Ukazao je da bi Evropska unija mogla da blokira plaćanje ruskoj strani, ili da uvede druge prepreke za isporuku gasa. Bajatović dodaje da je Rusija sada oprezna i ne pristaje tako lako na dugoročne isporuke gasa, kako ne bi došla u situaciju da, zbog nemogućnosti isporuke, mora da plaća penale. Međutim, sagovornici Danasa smatraju da pored ovih očiglednih tržišnih razloga postoje i drugi, politički i ekonomski, zbog kojih Srbija verovatno nije dobila dugoročni ugovor. Kao politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić. Kada je reč o ekonomskim razlozima, Đokić ukazuje da je cena gasa po postojećem ugovoru niža od tržišne za oko 25 odsto u odnosu na cene u EU. „Moguće je da bi novi ugovor sadržao manje povoljne uslove“, navodi Đokić za Danas. Govoreći o političkom razlogu, Đokić dodaje da kratak rok produžetka ugovora pruža Rusiji veću moć nad Srbijom. „Takođe, treba imati u vidu da se srpske vlasti suočavaju sa protestima i deluju manje stabilno nego ranije. U takvim uslovima, Rusija ne bi želela da se obaveže na dugoročni ugovor, naročito ako bi uključivao preferencijalnu cenu gasa, kao što je do sada bio slučaj“, ističe Đokić. I energetski stručnjak Miloš Zdravković smatra da Rusija u Srbiji više ne vidi pravog saveznika, zbog politike koju država vodi, te da bi to mogao biti jedan od razloga zašto nije postignut dugoročni ugovor o isporuci gasa. On ističe da se gasni ugovori s Rusijom danas u svetu posmatraju kao „privilegija za ruske saveznike“, što je do sada Srbiji davalo moguć nost da sklopi dugoročan i povoljan sporazum. Naš sagovornik potvrđuje Bajatović eve reči da je snabdevanje gasom iz Turskog toka trenutno jedina realna opcija za direktan uvoz ruskog gasa u Evropu, s obzirom na geopolitič- ke okolnosti, havarije i političke prepreke koje onemogućavaju rad drugih gasovoda. „Severni tok 1 i 2 su van upotrebe, gasovod Jamal je obustavljen zbog sankcione politike Evropske unije, a gasovodi i naftovodi koji prolaze kroz Ukrajinu su rizični zbog rata“, kaže Zdravković. On ukazuje i da je Turski tok ograničenog kapaciteta, te smatra da Srbija nema jaku pregovaračku poziciju da izbori bolje uslove u situaciji kada se za gas iz tog pravca nadmeću i druge zemlje. Na pitanje da li je cena od 290 evra za 1.000 kubnih metara, kako je rekao Bajatović, dobra cena, Zdravković odgovara da je Srbija u prednosti, jer će pred početak zimske sezone imati gotovo fiksnu cenu, u trenucima kada ona, kako navodi, na berzi raste zbog popunjavanja skladišta. „Svaka država koja ima mogućnost da sklopi ugovor sa bilo kojom zemljom koja isporučuje gas, ne samo sa Rusijom, jeste u prednosti u odnosu na one koje tu mogućnost nemaju“, ističe Zdravković i ocenjuje da ni nove sankcije Evropske unije usmerene na ruski gas ne bi trebalo da ugroze snabdevanje naše zemlje. Zdravković izražava sumnju i u dugoročnu održivost sadašnje evropske energetske i geopolitičke politike. „Ukrajina gubi rat, Evropa više nema novca da finansira taj sukob. Evropa je odlučila da postane nezavisna od ruskog gasa, ali sada plaća gas po dva ili tri puta višoj ceni, što direktno pogađa privredu. Prva je pogođena nemačka privreda, koja je u recesiji. Zbog svega toga ne verujem da je ta politika dugoročno održiva“, zaključuje Zdravković. Sredinom maja ove godine, po povratku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Moskve, Bajatović je otkrio da Srbija od Rusije pre svega očekuje dugoročni ugovor, i da je to bila tema razgovora srpskog i ruskog predsednika. Bajatović se nadao desetogodiš njem ugovoru, ali je naglasio da „sigurno neće biti manji od tri godine“. Na kraju, pregovori su završeni tako što je Srbija dobila produženje starog ugovora za četiri meseca. Kada je reč o količinama, Srbija je tražila da novi ugovor podrazumeva isporuku osam miliona kubnih metara gasa dnevno. S obzirom na to da je stari ugovor zadržan, dnevna isporuka gasa iz Rusije do kraja septembra ostaje na šest miliona kubnih metara. Pored redovnih osam miliona kubnih metara gasa, Srbija je tražila i dodatnih četiri miliona kubnih metara dnevno koje bi mogla da koristi u zimskim mesecima, kada je potro- šnja najveća. Međutim, te dodatne količine nije uspela da obezbedi…