Vreme
RADOMIR DIKLIĆ, PREDSEDNIK EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI
Srbija i Evropska unija – vidi li se kraj “šibicarenju”
Putin je ipak primio Vučića. Ako je verovati ovom drugom, Srbija će imati nafte i gasa koliko nam srce hoće. I to jeftinog. Bojim se, međutim, one narodne “Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji”. A da situacija može da bude još gora, ovakvo Vučićevo ponašanje može da “spali” sve mostove i ćuprije prema EU.
A tada nema ni otvaranja klastera, ni prvih 110 miliona nepovratnih evra iz Plana rasta, ni evropskih investicija. Kada sam seo da za “Vreme” napišem tekst o trenutnom stanju i perspektivi odnosa Srbije i Evropske unije, nisam mogao ni da naslutim šta me čeka. Ne pamtim u ne baš kratkoj karijeri novinara da sam prisustvovao, a dok pišem ovaj tekst i dalje prisustvujem, tako dinamičnom sledu spoljno-političkih događaja koji će, siguran sam, trajno odrediti budući položaj Srbije na međunarodnoj sceni. Preciznije – u Evropi. Pokušaću da “podvučem crtu” i vidim gde je Srbija u odnosu na EU u utorak pre podne. Poslednje nešto više od tri sedmice su, rekao bih, košmarne za Aleksandra Vučića i njegovo viđenje i vođenje spoljne politike Srbije. Zašto? Malo podsećanje na činjenice.
PRVI ČIN
Posle 13 dana vožnje i pređenih više od 1400 kilometara, osamdeset studenata-biciklista u Strazburu predalo je pisma za Evropski parlament, Savet Evrope i Evropski sud za ljudska prava. U Savetu Evrope, najšire evropske organizacije 47 zemalja među kojima je i Srbija, razgovarali su sa zamenikom generalnog sekretara organizacije Bjornom Bergeom i direktorom za demokratsko učešće Saveta Evrope Matijažom Grudenom. Susreli su i troje poslanika Evropskog parlamenta – Irenu Jovevu iz Slovenije, Gordana Bosanca iz Hrvatske i Fabijen Keler iz Francuske. Studenti i evro zvaničnici nisu krili zadovoljstvo atmosferom i sadržinom razgovora. Za Vučića su “zgubidani”, “strani plaćenici”, “izdajice” doživeli fi jasko, nisu videli nikoga bitnog, podržali su ih, naravno, mrski neprijatelji Hrvat i Slovenka, Francuskinju nije pomenuo valjda da ne naljuti Emanuela Makrona, a i te institucije u Strazburu, po njegovim rečima, nisu ni preterano važne.
DRUGI ČIN
Studenti su danima blokirali Radio-televiziju Srbije sa samo jednim zahtevom, a to je da se poništi postojeći konkurs za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i raspiše novi. Vlast je ponavljala mantru da “neće ulica da vodi politiku”, ali pošto je Evropska komesarka za susedstvo i proširenje Marta Kos došla u Beograd, izjavila je da prati šta se dešava pred RTS-om, te da je jedan od uslova za nastavak pregovora Srbije o ulasku u EU sloboda medija i, u okviru toga, izbor novog REM-a. Zato je vlast (potpuno suvereno – naravno) odlučila da munjevito zakaže sednicu skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje i da ispuni zahtev studenata, sve tvrdeći da je ta sednica Odbora deo redovne aktivnosti. Time je prestala i blokada RTS-a. Uf, Marta može da dođe, Srbija poštuje i ispunjava svoje obaveze. Doduše, samo ovu jednu, ali i to je nešto. Međutim, nekadašnja reprezentativka Jugoslavije u plivanju više nije bila spremna da ponovi svoju ocenu od pre nekoliko nedelja da su razgovori sa Vučićem bili “konstruktivni”. Naprotiv, njena poruka je jasna – zahtevi studenata su suštinski isti kao i ono što od Srbije traži EU. Ona je otišla i u Novi Sad, položila cveće na mesto tragedije, razgovarala u Novom Sadu i Beogradu sa predstavnicima civilnog društva, poslala jasne poruke vlastima o društvu u celini – radite sa nama na reformama pravosuđa, slobodi medija, borbi protiv korupcije, unapređenju izbornog sistema… Čelnici Srbije – novi premijer Macut i stara predsednica parlamenta Ana Brnabić – zakleli su se i dali “časnu pionirsku reč” da je Srbija spremna da ubrza reforme i rad na evro integracijama. Vučić je Marti Kos najviše govorio o realizaciji Plana rasta za Zapadni Balkan (čitaj: šest milijardi evra koje, po zamisli EU, treba da posluže, između ostalog, ubrzanom ekonomskom razvoju zemalja kandidata, od čega Srbija treba da dobije milijardu i po). I još jednom je rekao da Srbija hoće reforme, ali “ne zbog birokratskih zahteva (Brisela – op. autora) već zbog toga što verujemo da one donose bolji život našim građanima”, rekao je Vučić na Instagramu. Zato mu je razgovor sa Martom Kos bio “dobar”, a kako tvrdi, “poseban fokus” je bio na Planu rasta. Neupućen čovek bi mogao da pomisli kako su komesarka Kos i Vučič bili na dva različita sastanka. Jer Marta Kos je na javnom dijalogu o Planu rasta 12. maja rekla: “Nisam zadovoljna onim što vidim u Srbiji… Novi premijer i predsednica Narodne skupštine su mi obećali da će brzo biti sprovedene reforme, ali to isto je obećao i predsednik Srbije predsednici Evropske komisije i predsedniku Evropskog saveta krajem marta pa se ništa nije desilo”. Dodala je i da je Vučiću prilikom poslednjeg boravka u Beogradu rekla da “iako čitava Vlada i on sam objašnjavaju da se zalažu za reforme, nisu ispunili ništa od decembra”.
PLAN RASTA
Možda ovde leži odgovor na pitanje iz naslova. Tim pre što je Marta Kos dodala da je njoj kao komesarki za proširenje EU vrlo teško da govori u korist Srbije ako Vučić ode u Moskvu. A otišao je. A pare iz Plana rasta? “Što se tiče Srbije i sredstava iz Plana rasta, mi sada procenjujemo da li treba to da isplatimo ili ne”, reče komesarka pred članovima dvaju odbora Evropskog parlamenta – za spoljne poslove i za budžet. Mogao bih još da ređam “činove” ovog “komada sa igranjem i pevanjem”, gde uglavnom igraju i pevaju studenti, ali – kao što su to učinili maratonci – takođe prenose nove, sveže i važne poruke Evropi, od kojih je najvažnija – da Srbiji jeste mesto u Evropi. To se jasno potvrđuje u Briselu na Trgu Šuman, gde je “srce” EU. Tu je na dočeku studenta potpredsednik Evropskog parlamenta Slovak Martin Hojsik izjavio: “Veoma je inspirativno što ste u Briselu, srcu evropske demokratije… Vi studenti ste prava budućnost Srbije, a ne Vučič. Činjenica da ste ovde i da niste šetali ka Moskvi je znak da ste shvatili poruku”. Kada budete čitali ovaj tekst, iza studenata će biti bogata politička aktivnost: Odbor za ljuska prava će održati raspravu o “stanju ljudskih prava u Srbiji u kontekstu studentskih protesta” na kojoj se očekuje da govore i studenti, primiće ih Marta Kos zajedno sa komesarom za omladinu, sport i međugeneracijski dijalog Glenom Mikalefom. Studenti će razgovarati i sa predstavnicima političkih grupa u Parlamentu, kao I sa članovima Odbora za spoljnu politiku i predsedavajućim tog Odbora, uticajnim Dejvidom Mekalisterom.
GDE PRETEŽE KLACKALICA
Kada smo kod političkih grupa u Parlamentu, Evropska narodna partija (EPP) najveća i najuticajnija grupa u Evropskom parlamentu, u kojoj Vučićeva SNS ima status pridruženog člana i koja je bila – ponavljam bila – jedan od glavnih oslonaca njegove politike “šibicarenja” u odnosu na Evropsku uniju, a čiji je član i Ursula fon der Lajen, izgleda da polako menja kurs i od nepokolebljive podrške Vučiću skreće ka nešto iznijansiranijem stavu prema njegovoj spoljno-političkoj “klackalici”. Poslanik te grupe Riho Teras pokrenuo je inicijativu za potpisivanje peticije kojom se traži od predsednika Evropskog saveta Antonija Koste da zbog Vučićevog prisustva na paradi u Moskvi otkaže najavljenu posetu Beogradu. Teras tu posetu ocenjuje kao “veoma problematičnu” jer “vojska koja paradira u Moskvi je ista ona vojska koja nastavlja da čini ratne zločine i da svakodnevno ubija Ukrajince, duže od tri godine”. Teras zato zaključuje da su posete poput Vučićeve “u svetu diplomatije daleko od puke formalnosti. One su činovi podrške. Dakle, prisustvo predsednika Vučića predstavlja odobravanje ratnih zločina koje su počinili Putin i ruska vojska”. Poručio je i da je takvo ponašanje Vučića “dostojno prezira” te ga treba najoštrije osuditi. Kostina poseta Srbiji bi imala upravo suprotan efekat “jer bi bila demonstracija podrške predsedniku Vučiću”. Činjenica je da se nešto menja u odnosu najvernijeg partnera SNS-a i Vučića u Evropi. Ako sam u pravu, potez poslanika Terasa je, u najmanju ruku, znak blagog zaokreta u odnosu grupe EPP prema politici Aleksandra Vučića. Kada se doda da je “nebitni” Evropski parlament, kako ga je po dolasku biciklista u Strazbur kvalifi kovao Vučić, ogromnom većinom usvojio izveštaj Tonina Picule (opet “srbomrzac” Hrvat) i pretočio ga u Rezoluciju koja veoma oštro ukazuje na sve pomenute probleme, te jasno i nedvosmisleno ocenio da je Srbija autokratsko društvo ali i da postoji hrabar otpor režimu, stiče se prava slika o tome šta i kako Evropski parlament, njegovi poslanici i sve veći broj uticajnih briselskih birokrata misli o trenutnom stanju u Srbiji, Vučiću i evropskoj budućnosti naše zemlje…
