Bazar

MODERNA PSIHOLOGIJA

Zašto nas plaši starost?

Udruštvu koje ženama od malih nogu poručuje da im je vrednost u izgledu, starenje postaje više od biološkog procesa – postaje unutrašnji raskol između onoga što jesmo i onoga što nam govore da više ne smemo biti.

I upravo tu, u tom raskolu, rađa se prostor za nova pitanja: da li se starenje može doživeti kao oslobađanje, a ne kao gubitak? Kroz ovaj važan tekst vodi nas sagovornica Ana Milenković, psiholog i kognitivno bihevioralni psihoterapeut. Zašto se u savremenom društvu starenje sve češće doživljava kao nešto što treba popraviti, a ne prihvatiti? – U vremenu kada se podrazumeva da žena u četrdesetim izgleda kao u tridesetim, a ideali mladosti se prodaju u bočicama, aparatima i filterima, postavlja se jedno ključno pitanje: da li smo mi još uvek vlasnice svog lica, tela i izbora – ili vlasništvo nad tim polako prepuštamo tuđim očekivanjima? Kad otvorimo bilo koju društvenu mrežu, gledamo reklame, filmove, serije… sa svih strana nas posmatraju lica bez bora, ten bez nepravilnosti, zategnuta tela, savršene linije. Sve to, naravno, često je provučeno kroz filtere i profesionalnu obradu. A onda pogled u ogledalo ume da bude otrežnjujuć – tu su one fine linije koje se više ne brišu kad se nasmejemo, sede koje nas podsete da možda treba kod frizera, tragovi umora…