Vreme

ODLUKA O NOVIM IZBORIMA PRIPADA SAMO SRBIJI

Intervju: Helmut Brandštater, poslanik Evropskog parlamenta

“Moramo jasno reći gospodinu Vučiću: ‘Na način na koji sada vodite ovu zemlju, nikada nećete ući u Evropsku uniju. Morate poštovati vladavinu prava, druge političke partije, parlament i slobodne medije’

O pogledu Evropske unije prema Srbiji, reakcijama na studentske demontracije, ali i odnosu prema vlasti, za “Vreme” govori Helmut Brandštater, poslanik Evropskog parlamenta, član Komiteta za spoljne poslove, kao i član novog Komiteta “Štit demokratije”. Dugogodišnji novinar i urednik, Brandštater se 2019. godine uključio u politiku. U Evropskom parlamentu sedi kao deo liberalne parlamentarne grupe Renew, pete grupacije po veličini u trenutnom sazivu.
Studenti su išli biciklom do Strazbura, sad trče maraton do Brisela. Da li mislite da će ove aktivnosti imati neki uticaj?
– Očigledno je da studenti nisu zadovoljni načinom na koji se Srbijom u ovom trenutku vlada. Mislim da u svim demokratijama postoji pravo na slobodu govora, pravo na okupljanje i, naravno, pravo na demontracije. I pošto živimo u zajedničkoj Evropi, verujem da ta ista prava važe po celoj Evropi. Zato je ovo za mene dobar znak: oni su mladi ljudi koji žele da poruče celoj Evropi da nisu zadovoljni vlašću u Srbiji.
Da li je javnost u evropskim zemljama uopšte bila svesna demonstracija u Srbiji?
– Mislim da šira javnost nije bila naročito upoznata – nije to bila neka velika vest. Danas, može se reći, dešava se previše toga. Pogledajmo dešavanja u Ukrajini, američkog predsednika koji svakog dana govori nešto drugo i pokušava da menja svetsku trgovinu. Kako će Kina reagovati na spoljnopolitička dešavanja, pa šta se događa u Evropi – Srbija nije u središtu pažnje. Upravo zato treba organizovati ovakve akcije, jer na taj način postoji veća šansa da se privuče pažnja međunarodne javnosti.
Da li mislite da Evropa uopšte može da se bavi Srbijom?
– Upravo završavamo izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu. Mislim da će izveštaj biti vrlo dobar. Govoriće o tome na kojim poljima je Srbija napravila pomake na putu evrointegracija, ali i o onim oblastima u kojima Srbija uopšte nije spremna. Jedna od ovih drugih tema je i sloboda medija – to je jedna od glavnih oblasti u kojima mora da dođe do promena. Tu su i način vladanja i funkcionisanje parlamenta, ali i još dosta tačaka koje izveštaj ističe, a na kojima Srbija mora da radi.
U Srbiji se stiče utisak da EU podržava sadašnju vlast ili da je barem retko kritikuje. Šta vi mislite o tome?
– Ako govorimo da je Evropska zajednica previše pozitivna prema režimu, prema Vučiću – prvo, može se reći da je SNS povezana sa EPP (najveća parlamentarna grupacija u Evropskom parlamentu) i verovatno postoje članovi EPP koji nisu kritični onoliko koliko bi trebalo da budu. S druge strane, moramo jasno reći gospodinu Vučiću: “Na način na koji sada vodite ovu zemlju, nikada nećete ući u Evropsku uniju. Morate poštovati vladavinu prava, druge političke partije, parlament i slobodne medije.” Mnoge od ovih tačaka pominju se jasno i u našem izveštaju o Srbiji, o kome će se raspravljati i glasati u maju ili junu, pre samita Evropskog parlamenta. Evropski parlament je vrlo otvoren u vezi sa Vučićem. Čak bih rekao da bi bilo korisno da gospodin Vučić dođe u Brisel ili Strazbur da razgovara sa različitim grupama i izvestiocima za Srbiju o onome što treba da se promeni. To bi bilo dobro i za Evropsku uniju i za Srbiju.
Da li se slika Srbije promenila nakon tragedije u Novom Sadu i studentskih protesta?
– Mislim da se, barem u jednom aspektu, promenila. Postale su jasne dve stvari. Prvo, koliki je kineski uticaj, a drugo, koliki je stepen korupcije. Više ljudi sada shvata da nije samo pitanje kako je nešto izgrađeno, već i kakva je reakcija posle tragedije, ko je odgovoran, ko su kompanije koje su u tome učestvovale, da li su i ko su političari koji su odgovorni? Dakle, da, što se toga tiče, stav se menja. Više ljudi sada shvata da način na koji Vučić vodi zemlju nije način kako se to radi u Evropskoj uniji. Još jedna stvar je veoma važna, a čuo sam za to tek kada sam došao u Srbiju i veoma je zabrinjavajuće – po prvi put postoje politički zatvorenici u Srbiji. To me je odmah podsetilo na ono što se dešava u Belorusiji, o čemu dosta govorimo, kao i u Rusiji. Način na koji su ovih šest ljudi ‘smešteni’ i zatvoreni bez ikakve mogućnosti da izađu, to je način na koji nastaju politički zatvorenici. To je ogroman korak unazad za ovu vlast i oni bi to zaista morali da razumeju. Želimo da Srbija bude deo Evropske unije, ali ne na način kako deluju policija i tajna policija. To zaista mora da se promeni. Mislim da upravo to i studenti žele. I kada vlast govori o “stranom” uticaju, stranim nevladinim organizacijama, to je pogrešno. To je potpuna glupost.
Ne znam da li ste upoznati, ali Tonino Picula je ovde predstavljen kao “neprijatelj”.
– Nije fer da nekoga etiketirate kao neprijatelja samo zato što vam se iz nekog razloga ne sviđa. Ako je razlog to što je iz druge zemlje, to je još gluplje, jer ako Srbija želi da postane članica Evropske unije, treba imati na umu da je Hrvatska već članica. Bićete u istom klubu. Ako kažete da ne možete biti u istom klubu sa nekim drugim, onda u taj klub jednostavno ne možete ni ući. Na konto toga mislim da je jedan od najvećih političkih događaja u istoriji bio govor Roberta Šumana 9. maja, kada je rekao: “Nećemo to ponoviti, moramo da sarađujemo.” Robert Šuman je izuzetno zanimljiva ličnost, rođen kao Nemac, njegov maternji jezik bio je luksemburški, a kasnije je bio francuski ministar spoljnih poslova. Dakle, već njegova lična priča predstavlja duh Evrope.
Šta mislite da bi bila prihvatljiva rešenja za Evropsku uniju u vezi sa ovom političkom krizom u Srbiji? Slažemo se da je to unutrašnje pitanje, ali koja bi bila prihvatljiva rešenja za EU?
– Hajde da na trenutak ne govorimo konkretno o Srbiji, već o opštoj situaciji. Jer i u Austriji smo imali različite, teške situacije. Kada je teška situacija u pitanju, odgovoran lider treba da okuplja različite grupe za isti sto. U Austriji smo, na primer, razmatrali promenu ustava, što je veoma komplikovano. Ako zaista želite da povedete ljude sa sobom, moj savet bi bio: okupite različite grupe i razgovarajte – šta treba da se promeni, vidite šta oni traže. Slobodni mediji su jedan od važnih aspekata. Oni podrazumevaju i slobodu za novinare – ali i odgovornost, sa druge strane. Ali moraš imati priliku da napišeš ono što smatraš da je ispravno. Nemam utisak da se ta ideja slobode i odgovornosti u potpunosti razume u svim medijima u Srbiji. Ono što se, nažalost, u poslednje vreme dešava u različitim demokratijama jeste podela društva. Na primer: jedni kažu da podržavaju dolazak ljudi iz drugih zemalja, dok drugi tvrde da više niko ne sme da dolazi – videli smo to za vreme izbegličke krize. Svi znaju da nam treba određeni broj radnika iz drugih zemalja, ali da ne možemo primiti svakoga. Zato hajde da sednemo zajedno i pronađemo kompromis. To bi trebalo da nam bude glavni cilj…