Danas
DRŽAVNE PLATE VEĆE, DOMAĆA TRAŽNJA MANJA
Usporavanje privrednog rasta u Srbiji pod teretom carina i unutrašnje krize
Iako su republičke budžetske prognoze ambiciozno najavljivale da će privreda Srbije ove godine porasti za 4,2 odsto, već sada je jasno - od tog cilja ostaje samo senka. Prvi kvartal pokazao je rast od skromna dva procenta, a ekonomisti upozoravaju: motor domaće ekonomije usporava, jer posustaje i svet.
Globalna privreda, posebno evropska, gubi zamah, a Srbija ne može da izbegne taj talas. Fleš procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazala je prošle nedelje da je srpska privreda u prvom tromesečju međugodišnje rasla samo dva odsto, a to je dosta lošiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine kada je rast iznosio 4,7 odsto. Zbog sve većih geopolitičkih tenzija i Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognoze globalnog rasta, pa tako i rasta za Srbiju. Najnovija prognoza MMF-a za privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto, a bila je 4,2 odsto. Ministar finansija Siniša Mali odmah je okrivio za pad prognoze privrednog rasta „blokade i nasilje“. Međutim, iz MMF-a su objasnili da smanjuju prognoze globalnog rasta, pa tako i srpskog, zbog carinskog rata. I revizorsko-konsultantska kuća EY, smanjila je prognozu rasta za Srbiju. Iz ove kuće saopš tili su da privreda Srbije nastavlja da raste, ali sve sporijim tempom, pa će ovogodišnji rast BDP-a verovatno biti 3,2 odsto umesto planiranih 4,2 odsto. „Posle relativno snažnog rasta BDP-a od 4,5 odsto u prvoj polovini prošle godine, rast je usporio na 3,3 odsto u drugom polugodištu, a podaci sa početka 2025. sugerišu da je u toku dalje usporavanje“, navodi se u izveštaju EY. Dodaje se da rizici, neizvesnosti, nove protekcionističke politike, obnovljeni inflatorni pritisci i geopolitičke tenzije sve više optere- ćuju privredni rast u svetu tokom proteklih meseci, čime su značajno ugroženi i izgledi rasta za ostatak godine u Srbiji. Tim okolnostima posebno teško su pogođene privrede koje su ključni trgovinski i investicioni partneri Srbije – pre svega one u EU, kao što su Nemačka ili Italija. I sagovornici Danasa ukazuju da je glavni razlog usporavanja srpskog BDP-a pad globalne privrede, ali ne isključuju da i unutrašnji problemi imaju uticaj, posebno na sektore kao što su maloprodaja i turizam. Saradnik na Institutu društvenih nauka Ivan Nikolić kaže za Danas da je nakon fleš procene za prvi kvartal potpuno jasno da će u ovoj godini doći do usporavanja privrednog rasta u Srbiji. Prema njegovim rečima, glavni uzroci usporavanja nisu pre svega domaći, odnosno društvena kriza, već dolaze spolja – iz sve slabije globalne ekonomije, naročito ekonomije evrozone. Međutim, naglašava, ni unutraš nja politička nestabilnost nije bez uticaja. „Cela Evropa je u problemu. U svim većim evropskim ekonomijama beleži se usporavanje, što je potvrdio i MMF na prolećnom zasedanju. Taj negativan impuls dolazi do nas, jer smo izvozno orijentisana ekonomija, i zavisimo upravo od tržišta kao što su Nemačka i Italija“, rekao je Nikolić. Naveo je da to potvrđuju i podaci Eurostata za prvo tromesečje: nemač ka ekonomija je zabeležila pad od 0,2 odsto, mađarska 0,4, austrijska 0,7, dok je Italija tek u blagom plusu. „To su podaci kada se posmatra ceo BDP, ali kada se posmatra samo realni sektor ili industrija, onda su rezultati mnogo nepovoljniji i to je upravo ono što nas pogađa. Mi smo mala izvozno orijentisana ekonomija, izvoz plasiramo pre svega u te zemlje. Kako tražnja tamo slabi, tako se to direktno odražava na usporavanje privredne aktivnosti kod nas“, objasnio je Nikolić.
