Bazar

TEHNOLOGIJA I UMETNOST

Čovek protiv mašine, srce protiv algoritma

Od galerija u Njujorku do muzike nastale iz moždanih ćelija - veštačka inteligencija ne samo da ulazi u svet umetnosti, već ga menja iz korena. Da li je pred nama revolucija kreativnosti ili početak estetskog hladnog rata?

Postoji jedno staro verovanje, među umetnicima i boemima, da umetnost ne nastaje u rukama, već u pukotinama duše. Da istinsko stvaranje počinje tamo gde razum zaćuti, a srce zaigra na tankoj žici između bola i lepote. I dok se vekovima verovalo da samo ljudsko biće ima tu čudesnu moć da iz ništavila stvori smisao, u tišini digitalnih laboratorija, u hladnim halama prepunim kablova i svetlucavih čipova, rađa se novi stvaralac — bez daha, bez snova, bez prošlosti. Zove se veštačka inteligencija. Ona ne zna za detinjstvo, ne pamti dodir, ne gubi ljubavi. Ali zna sve o strukturi stila, ritmu jezika, boji, formi, emociji — ne zato što je proživela, već zato što je analizirala milijarde primera. I tako, dok ljudi još pokušavaju da razumeju sopstvenu umetnost, veštačka inteligencija već počinje da stvara novu. Priča o upotrebi veštačke inteligencije u umetnosti više ne predstavlja naučnu fantastiku, već realnost koja pomera granice u trenutku kada ljudska intuicija susreće matematičku preciznost. Hteli mi to priznati ili ne, sledi novo poglavlje umetnosti koje ne piše ruka, već algoritam…