Pečat

ODGOVORNOST I POLAGANJE RAČUNA

Senke krivice nad palom nadstrešnicom

Prva hapšenja zbog novosadske tragedije brzo su u drugi plan gurnule ostavke kao moralni čin odgovornosti, a uzburkana javnost traži punu pravnu odgovornost, ujedno i političku, kao njenog neminovnog pratioca.

Posle 18 dana, ispraznih i šturih saopštenja, apela javnosti i žestokih demonstracija i hapšenja pojedinih demonstranata, Više tužilaštvo u Novom Sadu se napokon oglasilo konkretnim saopštenjem da je uhapšena 13 osumnjičena osoba zbog tragedije na železničkoj stanici Novi Sad. Tome je prethodilo niz nagađanja u javnosti, tendencioznih usmeravanja, i branjenja, „stručnih“ ali i objektivnih ekspertskih analiza. Sa prvim ostavkama – Gorana Vesića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, njegovog prethodnika Tomislava Momirovića i direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelene Tanasković (Momirović je bio na čelu Ministarstva saobraćaja u vreme kada je stanica rekonstruisana, Vesić ga je vodio u trenutku kada se nesreća dogodila, dok je Tanaskovićeva upravljala „Infrastrukturom železnica Srbije“), krenula je i rasprava o različitim odgovornostima zbog novosadske tragedije – od krivične subjektivno/objektivne, ili šire pravne odgovornosti, čije postojanje u propisanom postupku utvrđuje sud…