Novi Magazin
EVROPA I UKRAJINSKI RAT
Kako dalje?
Evropske države se pripremaju za različite scenarije ratnog stanja, a sve su češće medijske teme u hipotetičkom direktnom ratu protiv Rusije. Nemačka je nezamenjiva za Evropu u proizvodnji granata od 155mm koje su deficitarne u Ukrajini i generalno na Zapadu. Poljska je uložila ogromna sredstva u modernizaciju...
Pre oko nedelju dana svet je iznenadila vest o odluci odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena o upotrebi raketa ATACAMS. Naime, lider SAD-a dao je dozvolu ukrajinskoj vojsci za upotrebu ovog modela raketa dugog dometa na teritoriji Rusije. Kijev je mesecima tražio od američkih zvaničnika ovu dozvolu, s obzirom da je ruska inicijativa na frontu u nekoliko tačaka stavila Ukrajinu u nezgodan položaj. Po rečima savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, takva dozvola bi bila sama po sebi mera eskalacije i Bela kuća je izbegavala da donese ovu odluku. Deluje da je predsednik Bajden iskoristio trenutni vakum tranzicije vlasti da ovom dozvolom poboljša svoj poljuljani ugled u Ukrajini pred sam kraj mandata, a da eskalacija ostane narednom predsedniku koji nije iz njegove partije kao problem. Odluka je doneta i pošto je Moskva rasporedila skoro 50. 000 vojnika u Kursk, južni ruski region gde je Kijev pokrenuo iznenadnu kontraofanzivu na leto, kako bi se pripremili za vraćanje te teritorije. Oružje je trenutno namenjeno prvenstveno upotrebi u Kursku, gde se dodatno intenziviraju borbena dejstva. Sa svojim ogromnim gomilanjem trupa u napadnutom regionu, Rusija pokušava da skine Kursk sa stola kao potencijalni čip za pregovaranje za Ukrajince u svim budućim mirovnim pregovorima o kojima je govorio i Donald Tramp. Ideja je da se pomogne Ukrajini da zadrži Kursk što je duže moguće, a države poput Ujedinjenog Kraljevstva ili Francuske su takođe dale dozvole za upotrebu njihovih raketa srodnog tipa. Ipak, deluje da trenutna eskalacija najviše posledica donosi po Evropu i da se bezbednost celog kontinenta analizira ozbiljnije nego ranije. Evropske države se pripremaju za različite scenarije ratnog stanja, a sve su češće medijske teme u hipotetičkom direktnom ratu protiv Rusije. Naoružavanje i podizanje vojne potrošnje je u toku u najvećem broju država koje su izbegavale ove procese, dok one koje su ozbiljnije shvatale i ranije sada uvećavaju dodatno svoje kapacitete…
