Elle
RAJKO GRLIĆ, FILMSKI REDITELJ
Nataloženo iskustvo
Jedan od najznačajnijih filmskih reditelja sa prostora bivše Jugoslavije svojim stvaralaštvom ostavio je neizbrisiv trag, kako u domaćoj, tako i u evropskoj i svetskoj kinematografiji. Rajko Grlić studirao je filmsku režiju na prestižnoj FAMU akademiji u Pragu, gde je bio deo čuvene generacije reditelja Praške škole.
Volela bih da razgovor počnemo o uticajima koji su oblikovali vaš stil i pristup filmu. Koji filmovi i reditelji su najviše uticali na vas na samom početku, i kasnije tokom vaše karijere? – To je otprilike kao pitanje koja devojka je bila najlepša, koju ste u svom životu najviše voleli. Pitanje na koje je nemoguće iskreno odgovoriti. Tako je i sa filmovima. Te koje sam voleo, a bilo ih je puno, od studentskih dana, od Bressona i Dreyera, od Buñuela do Antonionija, od Forda do Wildera, menjali su se kao što sam se i ja menjao, stario, počeo da stvaram svoje filmove… Radili ste sa velikim glumačkim zvezdama jugoslovenskog filma. Kako pristupate radu sa glumcima? Šta tražite u njihovim izvedbama i kako ih motivišete da postignu najbolje rezultate? Ja volim glumce. Volim igru s njima. Uživam u njoj. Glumci, pogotovo oni pravi, vraški su zatvorena bića i ta igra otvaranja, to iznošenje njihovih utroba na svetlo dana sigurno je nešto najlepše u mom poslu. Motivišem ih time što pokušavam da ih oslobodim, da im dam prostor da budu to što jesu…