Novi Magazin
ODVAŽNI MIKS TRADICIJE I MODERNOG
Minhenski operski festival 2024, koji se održava od 28. juna do 31. jula
Tradicija Minhenskog operskog festivala seže u davnu 1875, kad je prvi put bilo upriličeno jedno festivalsko leto. Ta tradicija je, kako od prethodnih, tako i od sadašnjeg direktora Serža Dornija, kultivisana sa najvišom akuratnošću i entuzijazmom.
Minhenski operski festival 2024. imao je dve nove produkcije (premijere) – Le Grand Macabre kompotzitora Đerđa Ligetija i Peleas i Melisanda / Pelléas et Mélisande Kloda Debisija, kojima je prezentovao savremeno opersko delo i jedno remek-delo muzičkog impresionizma. Jedno težište MOF 2024. počiva i na delima Đakoma Pučinija i Riharda Vagnera. Na programu su dela obojice kompozitora, čije opere spadaju u najvažnija dela operskog repertoara: mimo Vagnerovog Tanhojzera i Persifala, na festivalu će biti izvedene i Pučinijeve opere Toska i Kći Zapada / La fanciulla del West. Prva će biti prikazana i kao audiovizuelni prenos uživo na Maks-Jozef placu kao Opera za sve, format koji je veoma omiljen osobito kod mlađe publike. Na ovogodišnjem MOF biće prikazani i brojni kamerni koncerti i večeri umetničkog lida (umetničkih pesama), kao dopuna programa. Baletske večeri su u znaku projekta Sphären.02 / Preljocaj koreografkinja i koreografa mlađe generacije. Bavarski državni balet obe produkcije uneće u svoj stalni repertoar – Le Parc Anđeline Preljocaj i jedan projekt Nača Duata, koje su priredili Andru Skils i Šaron Ejal. TRAGIČNI TROUGAO: No vratimo se dvema novim produkcijama – Debisijevoj i Ligetijevoj. U potrazi za svojevrsnim svetom Klod Debisi komponovao je Peleasa i Melisandu prema jednom simbolistički inspirisanom komadu Morisa Meterlinka. Opera je praizvedena 1902. u Parizu kao lirska drama u pet činova i trinaest slika/prizora. Isprva je hladno primljena kao izraz postvagnerovskog duha u verističkom kontekstu. Ali nije dugo trajao njen pohod ka singularnom vrhu u istoriji opere. Plot/libreto Debisijeve opere lapidaran je…
