Apsurd, paradoks, jednom rečju, tekstovi pisani da bi se smejalo.
Vrelo darovitosti i plavna bujica samosvojnosti Đorđa Fišera rodili su se u svakodnevici medijskih redakcija, u hitnji, u neprestanom traganju za neobičnom temom, originalnim pristupom i etalonom duha unutar tekstualnog tkiva. Zbog toga je ostavština ovog večitog novosadskog derana ostala fragmentalno rasejana po nebrojenim listovima i periodici, a etrom je u nepovrat otišlo ono što je decenijama bilo svakodnevno varničenje njegovog duha. Magnetoskop je malo toga sačuvao, a tu negde, između novogodišnjih programa i noćnih eskapada, može se videti i njegov žovijalni lik. I tek u po nekoj knjizi.
Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.
