Tata mora da jede

„Mari Ndiaj je ovom dramom zasekla u srž problema: problema (mnogih) crnih došljaka iz nekadašnjih francuskih kolonija u Africi u Francusku, „metropolu”, došljaka školovanih u najboljem duhu francuskog jezika i francuske kulture koji nailaze na ravnodušnost, pa i neprijateljstvo starosedelaca, na njihovu odbojnost, strah ponekad, predrasude redovno. (…)

No komad Tata mora da jede nije sociološki, aktivisticki komad u žanru angažovanog pozorišta.

Pre bi se reklo da je to komad o intimnoj drami jedne porodice – u osnovi, porodični odnosi u njoj mogli bi biti isti i da nije razlike u boji kože njenih junaka. Tata-crnac ostavio je Mamu-belkinju sa dve sasvim male ćerčice (o da, Mari Ndiaj takvu okolnost vrlo dobro poznaje – i njen otac je napustio njenu majku, nju i Francusku kad joj je bilo samo godinu dana).”

                         (Iz pogovora Jelene Stakić)

Tata mora da jede je prvi komad jedne žene izveden za vreme njenog života u starom i cenjenom pozorištu Komedi fransez.

Mari Ndiaj rođena je u Francuskoj, nadomak Pariza, 1967. Otac Senegalac i majka Francuskinja upoznali su se kao studenti, sredinom šezdesetih, ali je otac, kad je Mari imala svega godinu dana napustio porodicu i vratio se u Afriku.

Mari je s majkom i bratom, danas poznatim sociologom, odrasla u južnom pariskom predgrađu, a Afriku je prvi put posetila tek sa dvadeset dve godine.

Mari su proglasili čudom od deteta francuske literature jer je počela da piše sa 12 godina, a prvi roman napisala je kad joj je bilo sedamnaest.

Narednu knjigu, sastavljenu od jedne rečenice koja se proteže na gotovo dvesta strana, napisala je u 21.

U bogatoj karijeri, koja traje preko čevrt veka, pisala je eseje, kratke priče, knjige za decu, drame i romane.

Dobitnica je Gonkurove nagrade i prestižne nagrade Femina.

Tata mora da jede je tek drugi komad koji je napisala žena a da se našao na repertoaru nacionalnog pozorišta Komedi fransez.