Insomnia

ERUDITNI DIARIUM O ŽIVOTU I UMETNOSTI

Roman Insomnia Dimitrija Duracovskog poetikom knjige-kolaža ili dnevničkog rukopisa čitaocima predočava jedno autentično viđenje onog istorijskog trenutka kada, bombardovanjem Beograda, Jugoslavija postaje jedno nepozNATO dete, a užasni prizori koje kraj devedesetih donosi na geopolitičku i privatnu mapu Balkana, najednom otvaraju novu pukotinu i pitanje „neke nove Makedonije“.

Kao vrsta eruditnog i intimnog diariuma makedonskog slikara, ovaj roman, nimalo slučajno, započinje poglavljem datiranim 15. februara 1999. godine. Povest o zemlji ili zemljama u kojim je samo prošlost zagarantovana, narator ispisuje u vidu svakodnevnih beleški koje su pretpostavljene veze napisanog i doživljenog sa tokovima i uticajima na umetničku praksu, literaturu, slikarstvo i filmografiju.

Ovakvi uzbudljivi dijalozi sa mislima i idejama velikana kako u ovdašnjoj, tako i u svetskoj umetničkoj tradiciji, postaju možda i najuzbudljiviji segmenti romana, koji otvaraju mogućnost da se jedna potresna Priča o strahovima od kolektivnog i individualnog nestajanja, stvarna i doživljena, sada ispriča i u okvirima fantastičnog, oniričkog diskursa ili imaginarne polemike, kako bi u krajnjoj instanci istakla dominantni simbol kao „stanje svesti“ i „stanje stvarnosti“ balkanskog žarišta na kraju drugog milenijuma – INSOMNIU.

Posebnu draž srpskom prevodu ove knjige čini jezik njenog prevodioca, koji je istovremeno i jedan od njenih junaka, srpskog pesnika iavangardnog umetnika, Vujice Rešina Tucića.

##

„U nesanici naslućujemo pravac kojim treba da krenemo, zračak istine za koju vredi da se živi. A nesanice kroz koje nas vode knjige, ponekad se graniče sa istinskim prosvetljenjem.“

##

„Ali... ova zemlja po kojoj gazimo preplavljena je bolom, gazimo u bolu do kolena – u današnjem, u jučerašnjem, prekjučerašnjem, u hiljadugodišnjem bolu – da se ne obmanjujemo, bol se ne rasplinjava u vremenu, jedan dečji vrisak od pre tri hiljade godina nije ništa manji od vriska koji se razlegao pre tri dana. Taj vrisak je izraz bola svakog naraštaja, svakog živog bića – ne samo čoveka. I, na kraju... ko vam je rekao da smrt, oslobađajući vas ovog sveta, može da vam donese neko smirenje?“

##

„Življenje na Balkanu nije život, to je slučajnost.“

##

Dimitrije Duracovski (1952) makedonski je pisac i slikar. Objavio je dve zbirke priča Tajna istorija (1986) i Crni proroci (1996). Za njegov prvi roman Insomnia (2001), nagrađen je prestižnom nagradom „Roman godine Jutarnjeg vesnika“. Blede sene, daleki glasovi (2014) njegovo je drugo romaneskno ostvarenje.