Vitraž u sećanju

JEDNOSTAVNOST  JE MOĆNIJA OD SOFISTICIRANOSTI

U predgovoru sam napisao da su od moja tri grada Sarajeva, Mostara i Beograda uništena dva. U međuvremenu je i Beograd bio bombardovan. Ove priče govore o narastanju zla.  U nekima od njih prikazan je svet od pre rata.

Karakteriše ga prisilna naivnost.[Ako ne znate o čemu govorim pogledajte dnevnike Mire Marković. ] O zlu se nije smelo govoriti. Zato naš tadašnji život i nije bio stvaran.  Ipak  ljudi su imali utisak da su zaštićeni. Možda ćete primetiti da se u ovoj knjizi o izvorima autoriteta, kao čto su vojska i policija, govori bez entuzijazma. Kad su ratovi došli nagledali smo se kukavičluka u formi junačenja.  Mnogi nisu imali ni simpatije ni mentalne snage za iskrenost. Nežno su nabrajali boje carevog novog odela.  Retki su viknuli:  - Car je go.

    Kao svaki pisac u ovim pričama sam tražio način da progovorim o stvarima o kojima nisam znao kako.  Najvažnije saznanje ove knjige je  da  postmodernističke igre mogu zaključati pisca u  večnu nezrelost…ako se ne suoči sa stvarnim  svetom… Maštovite recitacije su manje zabavne ako, oponašajući druge, krijem svoj problem od sebe.  Samo najveći neprijatelj mi uzima iz ruku moj sopstveni problem i uvaljuje nešto irelevantno.  Drugo saznanje je da čovek kad shvati da je nezaštićen postaje ponovo rodjen. Treće   onaj ko odbija da prepozna zver u sebi biva pojeden.  Kao sredstvo suočavanja,  jednostavnost  je moćnija od sofisticiranosti.  Ona je jedini put. Možda je najvažnije saznanje  da onaj ko ne ispriča svoju priču ostaje pod večnim starateljstvom drugih .   

Vladimir Pištalo