Danas

NEULAGANJA U EPS DOLAZE NA NAPLATU

Sagovornici Danasa analiziraju kako će najavljeno poskupljenje struje uticati na građane

U aprilu ove godine, direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je da je cilj te kompanije da struja za građane do kraja godine ne poskupi. Samo tri meseca kasnije, stvarnost je drugačija.

Država se u pregovorima s Međunarodnim monetarnim fondom obavezala da će do kraja septembra ove godine cena električ ne energije za domaćinstva ipak porasti za najmanje sedam odsto. Sagovornici Danasa kažu da odluka o povećanju cene struje nije iznenađ enje ukoliko se u obzir uzme činjenica da su ulaganja u EPS decenijama zanemarivana i da sada to dolazi građanima na naplatu kroz povećanje cene struje. Upozoravaju da ćemo struju tek skupo plaćati. Ali to nije kraj. Razmatra se i dodatna mera koja bi mogla pogoditi veliki broj domaćinstava: spuštanje mesečnog praga za ulazak u najskuplju, takozvanu „crvenu zonu“, sa sadašnjih 1.600 na 1.200 kilovatsati. Zvanično, ova mera se uvodi u cilju „podsticanja energetske efikasnosti i potencijalnog povećanja prihoda EPS-a“. Između ostalog država Srbija se MMF-u obavezala i da naredno poskupljenje, nakon ovogodišnjeg za najmanje sedam odsto, bude najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, a neće biti manje od iznosa inflacije uvećanog za jedan procentni poen. Predsednik udruženja Zaštita potrošača Nenad Bumbić kaže za Danas da povećanje cene struje za građane nije iznenađenje, imajući u vidu činjenicu koliko se malo investiralo u EPS. Prema njegovim rečima, amortizacija je decenijama stavljana u drugi plan, a zbog toga će, kako kaže, građani u budućnosti biti suočeni sa još višim poskupljenjima struje kako bi se sistem održao. Bumbić ističe da u ovakvoj situaciji MMF „više dođe kao izgovor i pokriće“, dok je „tužna realnost da ulaganja u EPS nisu popularna“.“ Recimo, kada izgradite autoput ili neku građevinu koja je vidljiva, onda možete da kažete biračima: „Evo ja sam napravio auto-put prvi put od Tita“. S druge strane ulaganja u EPS nisu toliko vidljiva. Kada uključimo prekidač sijalica sija i ako se investira milijarda u EPS-ov u neki novi pogon ili revitalizaciju starih, sijalica će i dalje sijati. Političari tada ne mogu građanima da kažu da oni imaju neku veliku korist od toga što je uložena milijarda u EPS. I to nije u pitanju samo ova vlast nego je to praktično politika svake vlasti od 90-ih, a to je da mi nedovoljno investiramo u EPS“, objašnjava Bumbić. Ukazuje da se kapaciteti EPS-a svakodnevno troše i da će u jednom trenutku država doći u situaciju da mora da uloži veliku količinu novca da bi se obnovilo i održalo ono što je decenijama zapušteno, a sve će se to, dodaje, finansirati kroz zaduživanje i porast cene struje. Kada je reč o najavljenom povećanju cene struje za sedam odsto, Bumbić kaže da će to povećanje neće naročito osetiti oni koji troše manje energije, već oni koji troše više. Bumbić navodi primer da ako je neko plaćao račun za struju 2.000 dinara, sa povećanjem od sedam odsto porast će iznositi između 400 i 500 dinara. Energetski konsultant Dejan Stojadinović kaže za Danas da je poskupljenje struje verovatno doneto na osnovu nekoliko analiza. Pre svega, kako navodi, upoređivanjem domaćih cena struje sa međunarodnim, ali i analizom da li EPS može po ceni struje po kojoj je prodaje da pokriva troškove proizvodnje i investicija. „Moguće da su došli do zaključka da EPS i dalje ne pokriva troškove i da ako želi investicije koje je planirao da mora da poveća cenu struje“, ističe Stojadinović. On dodaje da je poskupljenje moguće i kao deo usklađivanja cene struje sa inflacijom, budući da je poslednje povećanje bilo pre skoro dve godine, odnosno 1. novembra 2023. godine…