Danas
UGOVORENI POSLOVI OD 300 MILIONA EVRA
EXPO preduzeća pod poslovnim ugovorima mimo Zakona o javnim nabavkama
Zbog specijalizovane izložbe „EXPO 2027“ Srbija je posebnim zakonima suspendovala brojne postojeće zakone kako bi se procedure ubrzale i radovi bili gotovi na vreme. Stručnjaci, međutim, upozoravaju na veliki prostor za zloupotrebu.
Projekat EXPO od samog početka prate brojne kontroverze, a posebno negodovanje stručne javnosti izazvalo je to što je ovaj projekat izuzet iz standardne zakonske procedure, već je za njega uveden leks sepcijalis. Zbog toga su se čule brojne kritike, pre svega, u pogledu transparentnosti i bezbednosti. Taj leks specijalis donet je krajem 2023. godine, a početkom ove, kako je objašnjeno, pojavila se potreba da se unesu izmene i dopune, ali su one dva puta povlačene iz skupštinske procedure. Međutim, u Beogradu je prekjuče predstavljen novi „Nacrt izmena i dopuna Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027“. Javna rasprava trajaće do petka, 18. jula. Deo struke smatra da izmene potencijalno predstavljaju dodatne mogućnosti za manevrisanje prilikom gradnje objekata za specijalizovanu izložbu u Surčinu. Državna sekretarka Ministarstva finansija Srbije Slavica Savičić predstavila je te izmene i rekla da će svi objekti koji budu izgrađeni za potrebe te specijalizovane međunarodne izložbe, proći detaljan tehnič ki pregled, ali će biti korišćeni bez upotrebne dozvole, već će biti izdato posebno rešenje za korišćenje i upotrebu. Dakle, objekti za EXPO neće imati klasične upotrebne dozvole, već će moći da se koriste na osnovu posebnog rešenja, ali tek nakon detaljnog tehničkog pregleda od strane posebne Komisije. Većina objekata će, takođe, imati dva tehnička pregleda – jedan pre, a drugi posle izlož be. Pojasnila je i da će paviljoni za učesnike biti privremeni i da će dobiti privremene dozvole i biće uklonjeni nakon završetka EXPO-a. Dalje, društvo posebne namene, koje osniva država, dobiće šira ovlašćenja – ne samo za građenje, već i za upravljanje delovima EXPO kompleksa, uključujući zakup i korišć enje objekata. Ona je objasnila i da je kompleks EXPO definisan kao posebna funkcionalna celina, kojom može upravljati privredno društvo na osnovu ugovora, u kojem će biti definisano vreme trajanja i uslovi korišć enja. Biće moguće davanje prostora u zakup ili korišćenje, kao i angažovanje trećih lica za održavanje i usluge unutar kompleksa. Savičić je naglasila i da objekti mogu biti pušteni u rad i priključeni na infrastrukturu čim Komisija da pozitivan tehnički izveštaj da ispunjavaju osnovne zahteve, ali najviš e na 24 meseca. Kazala je i da privremena građevinska dozvola za paviljone ne zahteva sve uobičajene papire, kao što su lokacijski uslovi, i može se dobiti čim se dobije dozvola za veći objekat u kojem se paviljon nalazi. Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas objašnjava da, prema pravnim principima, leks specijalis kao poseban zakon ima primat nad leks generalisom, odnosno opštim zakonom, ali u specifičnim i tačno određenim situacijama. „U kontekstu EXPO projekta u Srbiji, ovaj princip je primenjen kroz donošenje posebnog zakona koji redefiniše propise iz Zakona o planiranju i izgradnji za potrebe izvođ enja radova na EXPO. Odnosno, ukratko, leks specijalis uvodi primat nezakonitih postupaka nad zakonom“, upozorava on. Dašić objašnjava Zakon o izvođenju radova za „EXPO 2027“ isključuje primenu dela Zakona o planiranju i izgradnji, posebno procedure za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, kao i usaglašenost sa detaljnim planovima. „Projekti ne moraju da se uklapaju u postojeće planove, već se donose posebni prostorni planovi za EXPO“, naglašava naš sagovornik. Kako dodaje, ovim se isključuje i lokalna vlast iz odlučivanja, jer se primenjuju ubrzani i pojednostavljeni postupci. „Građevinske dozvole izdaje Vlada Srbije, preko Ministarstva građevinarstva, bez obaveze konsultacija sa lokalnim organima. Čak i lokacijski uslovi se utvrđuju posebnim aktima Vlade, bez učešća gradova i opština“, ukazuje Dašić. Dodatno, kako kaže, proširuje se opseg primene takozvane opcije puštanja u „probni rad“, a postoje- ći način izdavanja Upotrebne dozvole se zamenjuje „pozitivnim mišljenjem Komisije“…
RZS: Izdato 9,5 odsto građevinskih dozvola manje
U maju 2025. izdato je 2.226 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 9,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja dozvola izdatih u maju 85,8 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 14,2 odsto na ostale građevine. Gledajuć i samo zgrade, 81,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 18,3 odsto za nestambene zgrade. Ostale građevine odnose se na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,5 odsto). Prema dozvolama izdatim u maju 2025. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 3.549 stanova, sa prosečnom površinom od 68,2 kvadrata. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 8,7 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površ inom od 146,2 kvarata, a 90,3 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 60 kvadrata. Predviđena vrednost radova novogradnje u maju 2025. iznosi 84,7 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 29 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Šumadijska oblast (15 odsto), Južnobačka oblast (10,4 odsto), Mačvanska oblast (8,6 odsto), Raška oblast (7,2 odsto) i Nišavska oblast (5,6 odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću do četiri odsto.
