Danas

ŠTA SRBIJI DONOSI SMENA NA ČELU DELEGACIJE EU?

Švedski diplomata Andreas fon Bekerat naslediće Emanuela Žiofrea na mestu šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, prema nezvaničnim saznanjima

Švedski diplomata Andreas fon Bekerat naslediće Emanuela Žiofrea na mestu šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, prema nezvanič nim saznanjima. Naši sagovornici imaju dijametralno suprotne ocene mandata odlazećeg ambasadora EU.

Žiofre je imenovan za ambasadora EU u Srbiji u septembru 2021. godine, a na ovu dužnost došao je nakon četvorogodiš njeg mandata ambasadora EU u Izraelu. Uoči preuzimanja funkcije, očekivanja od Žiofrea bila su fokusirana na sprovođenje reformi u raznim segmentima društva, od jačanja vladavine prava i borbe protiv korupcije, preko podrške ekonomskom razvoju, do unapređ enja dijaloga između vlasti i civilnog društva i usklađivanja spoljne politike sa EU. Stagniranje Srbije na putu EU integracija postaje tema i u ovom kontekstu, budući da se od odlazećeg ambasadora očekivalo mnogo više. U kontekstu aktuelnih demonstracija, isto se može reći i za reforme sudstva koje bi unapredile poredak vladavine prava. Naši sagovornici prepoznaju da je proces evrointegracija bio problematičan tokom mandata Žiofrea, ali se, međutim, ne slažu oko uzroka ovakvog ishoda. Oni dodaju da budućnost odnosa Srbije i EU zavisi od narednog ambasadora, ali i od samih srpskih vlasti. Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, smatra da odlazak ambasadora Emanuela Žiofrea označava kraj jednog od najletargičnijih perioda u odnosima Srbije i Evropske unije u poslednjih deset godina. Navodi da je tokom gotovo četiri godine Žofreovog mandata evropski put Srbije praktično stagnirao. – Otvoreno je svega četiri pregovaračka poglavlja, proces normalizacije odnosa sa Kosovom dodatno se zakomplikovao, a prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju bio je najlošiji od 2014. godine, s otvorenim upozorenjima na nazadovanje u oblasti vladavine prava, slobode medija i izbornog integriteta – objašnjava. On podseća da je Žiofre u Beograd stigao u septembru 2021. godine u trenutku kada su odnosi između EU i Srbiji već bili opterećeni stagnacijom i krizom poverenja. Beširi ocenjuje da Žiofre, umesto da svoj mandat iskoristi za odmrzavanje procesa, svojim mlakim nastupima i uglavnom tehničkim porukama o „potrebi reformi“ i „važnosti dijaloga“ nije delovao kao aktivan akter, već pre kao posmatrač, a ne kao ambasador EU koja bi trebalo da insistira na uslovima i principima. – Njegov glas nije bio dovoljno glasan kada su institucije urušavane, opozicija marginalizovana, a građani protestovali protiv korupcije, nasilja i izborne krađe. Utisak je da je svojim stilom dodatno učvrstio percepciju EU kao politički pasivne i fokusirane isključivo na stabilnost, čak i po cenu demokratije – dodaje. Prema njegovim rečima u diplomatskim krugovima, za Žiofreovog naslednika očekivao se karijerni diplomata iz zemlje „velike četvorke“ EU, ali ko god da dođe, zateći će još dublje podele u društvu, još niže poverenje u evropsku perspektivu i još udaljenije standarde od onih koje bi Srbija trebalo da ispuni. – Biće mu potreban snažniji glas od Žiofreovog i spremnost da otvoreno proziva institucije kada skreću sa evropskog puta, umesto da ćutke posmatra i relativizuje regresiju pod plaštom stabilnosti – ističe…
Pritisak na Brisel da se jasno odredi prema režimu će rasti
Beširi smatra da je Žiofre, umesto da iskoristi svoj mandat za pokretanje procesa, svojim neodlučnim pristupom i ponavljanjem tehničkih poruka o „potrebi reformi“ i „važnosti dijaloga“, više ličio na pasivnog posmatrača nego na ambasadora Evropske unije, koja bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da dosledno insistira na svojim uslovima i principima.
„U budućnosti možemo očekivati da će pritisak na Brisel da se jasno odredi prema režimu u Beogradu samo rasti, kako iznutra, tako i spolja. A od Srbije zavisi hoće li novu priliku iskoristiti, ili će nastaviti da tone u prividnom statusu quo“, zaključuje naš sagovornik.